24.04.2010, 14:51
МОЈ ЖИВОТ
Mој живот није протекô залуду!
Судба је моја кô судба ратара:
Плодове своје текô сам у труду,
И моје чело много трње пара.
Као ријека кроз отпорну спилу,
Својом сам снагом своје нашô путе,
И гордо гледô свих препона силу
Вјерујућ, Боже, у љубав и у те.
Је ли биједом мој друг схрван био,
С њиме сам и ја своје сузе лио —
Чисте, свијетле кô свјетлост олтара.
Мој живот није протекô залуду!
Плодове своје текô сам у труду,
И моје чело много трње пара.
Mој живот није протекô залуду!
Судба је моја кô судба ратара:
Плодове своје текô сам у труду,
И моје чело много трње пара.
Као ријека кроз отпорну спилу,
Својом сам снагом своје нашô путе,
И гордо гледô свих препона силу
Вјерујућ, Боже, у љубав и у те.
Је ли биједом мој друг схрван био,
С њиме сам и ја своје сузе лио —
Чисте, свијетле кô свјетлост олтара.
Мој живот није протекô залуду!
Плодове своје текô сам у труду,
И моје чело много трње пара.