ХАЈДЕМО, МУЗО

[ZaunköniG]

ХАЈДЕМО, МУЗО

Hајдемо, Музо, из овога круга,
Из луде вреве и хуке и праске;
Жељан сам лица без лажи и маске,
Жељан сам пола, дубрава и луга.

Погледај, тамо, те колибе голе,
Трошне и тамне као магле зимне,
У њима живе душе гостопримне —
Срца што грију, што трепте и воле...

Њихов је говор моме срцу лијек
И с њима тако провео бих вијек,
Па храна била само црна кора.

Хајдемо, Музо, из те луде праске,
Жељан сам лица без лажи и маске,
Жељан сам топле ријечи и збора.