Pримите ме тамо на убогу лађу,

[ZaunköniG]

Pримите ме тамо на убогу лађу,
И незнана странца назовите другом.
На пучини сињој кад вас муке снађу,
И кад муње плану потамнелим кругом,

Ја ћу да се патим и да с вама страдам,
И да кушам борбу са морем и небом;
Хоћу да се с вама и молим и надам,
Хоћу да се с вама истим храним хљебом.

И у мутне ноћи, када бура реже,
Када нимфе ћуте у морскоме биљу,
Ја ћу с вама вући ваше тешке мреже,

Да, прекаљен тако напором и радом,
Једном гордо пођем, с новом ватром младом,
Кроз маглу злих дана свом завјетном циљу.