ХЉЕБ

[ZaunköniG]

ХЉЕБ

Pароброд спреман. Море се колеба.
Пошљедњи пламен на западу трне;
Сутон се рађа и с јесењег неба
Полако пада на хридине црне.

Палуба пуна. Руке уздигнуте
Поздраве шаљу и рупцима машу.
У мноштву овом видим чељад нашу,
Наслонили се на перваз па ћуте...

Земљаци моји, докле ћете, докле?
''Тамо далеко! Јер нас усуд прокле
И на нас паде тврда туча с неба...''

А зар вам није завичаја жао?
''Жао је, брате... Бог му срећу дао...
Но хљеба нема... Збогом! Хљеба... хљеба...''