24.04.2010, 14:27
Aleksa Šantić
Алекса Шантић
1868 - 1924
НАШ СТАРИ ДОМЕ
Nаш стари доме, како си оронô!
Капије твоје нико не отвара,
По њима мирно црв дубе и шара —
Гризе, кô чежња једно срце боно.
Ево ми собе! О дувару јоште
Икона виси, прашљива и сама,
И у ме гледа и шапће из рама
о до6у среће, дјетињства, милоште.
Овдје сам прве стихове написô,
Овдје је с душом полетила мисô
Високо, тамо гдје се исток жари.
Овдје ми негда бјеше рај... А сада?
На моје срце гробна земља пада,
И ја се рушим кô ти, доме стари...
Алекса Шантић
1868 - 1924
НАШ СТАРИ ДОМЕ
Nаш стари доме, како си оронô!
Капије твоје нико не отвара,
По њима мирно црв дубе и шара —
Гризе, кô чежња једно срце боно.
Ево ми собе! О дувару јоште
Икона виси, прашљива и сама,
И у ме гледа и шапће из рама
о до6у среће, дјетињства, милоште.
Овдје сам прве стихове написô,
Овдје је с душом полетила мисô
Високо, тамо гдје се исток жари.
Овдје ми негда бјеше рај... А сада?
На моје срце гробна земља пада,
И ја се рушим кô ти, доме стари...